Broj digitalnih radnika na onlajn platformama drastično pada, i to za 17,8 odsto, u odnosu na postpandemijski period u kojem se sve vreme beležio njihov konstantni porast u Srbiji.
Radnici imaju poteškoće u pronalaženju novih poslova i beleže usporeniji rast tražnje za njihovim uslugama u odnosu na druge delove sveta. Uz to, i domaće pravo se suočava s izazovom regulisanja platformskog rada i položaja takvih radnika, a dosadašnji pokušaji da se barem neki njegovi instituti definišu prošli su neuspešno.
Stoga su stručnjaci za radno pravo, okupljeni oko Centra za istraživanje javnih politika i Udruženja za radno pravo i socijalno osiguranje Srbije, osmislili takozvani kišobran zaštite platformskih radnika u Srbiji, u duhu upravo usaglašene Evropske direktive o platformskom radu.
U centru ističu da bi time trebalo da budu obuhvaćene izmene više zakona, a ne samo Zakona o radu, a predložene promene doprinele bi unapređenju položaja svih radnika u nestandardnim formama rada kojima su u Srbiji uskraćena prava.
– Zakon o radu, kao opšti propis u oblasti radnih odnosa, i dalje ne poznaje čak ni termin radnik, a pun obim svoje zaštite nudi isključivo licima koja se nalaze u radnom odnosu (zaposleni). Ponuđena rešenja treba da pođu od činjenice da su platforme te koje najviše profitiraju od ovakvog rada, ali da su i platformski radnici posebno tokom opadanja ekonomske aktivnosti u zemlji imali korist od pronalaženja novih izvora prihoda koje su ponudile platforme – kaže prof. Bojan Urdarević sa Pravnog fakulteta u Kragujevcu, ujedno i predsednik udruženja.
Prva etapa zakonodavnih promena u Srbiji podrazumevala bi izmene važećeg Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenih. Druga bi se odnosila na dopune i izmene Zakona o agencijskom zapošljavanju, dok bi treća i konačna faza revizije radnopravne regulative podrazumevala donošenje potpuno novog teksta Zakona o radu.
Ovaj „kišobran” zaštite platformskih radnika inače sadrži širok spektar pravnih rešenja, kao što su zakonsko definisanje pojmova kao što su radnik, digitalni radnik u Zakonu o radu, jasno razgraničenje zavisnih radnika i samozaposlenih, od stvarnih (pravih) samozaposlenih... Stručnjaci za radno pravo napominju i da bi za kategorije koje ipak ne mogu da se svrstaju u zaposlene trebalo obezbediti univerzalne beneficije u vezi sa radom (garancije plaćenosti, nediskriminacije, bezbednosti na radu, ograničeno i kontrolisano radno vreme, pravo na informisanje, prigovor i mirno rešavanje sporova).